...just my imagination...
ponedjeljak , 27.01.2014.u principu jutro kao svako drugo.
bauljam čudno uredna i smirena, klincima skemijam doručak, skuham kavurinu i idem pročitati novine. taman upalim komp kad zvoni mobitel.
zovu iz kozma da imaju poslovni prijedlog za mene, i da bi trebala u što kračem roku doći na žitnjak. panično uvaljujem klince na čuvanje, nadrkana jer se nisam ranije digla, tuširanje, oblačenje ma za popizditi. sjedam u auto i panično vozim na fakin žitnjak. stignem u dogovorenom roku, čeka me gospodin Zgodinić i neka treba.
sjednemo u sobu 317 i krene priča; ona je iz predstavništva DMa jer baš Todorić sklapa neke poslove s njima pa DMu trebaju radnici. ljudi nude mi posao u DMu a ja pucala na DM odma!!! i sad ja pričam kako bi bilo super da me roknu u poslovnicu u Sesvete a oni meni da oni mene ne bi u poslovnicu nego da budem voditeljica svih poslovnica u zagrebu, plača 8000kn+auto+mobitel+laptop+psihijatar. naravno prihvatim i vozim doma oduševljena.
napokon imam posao.
znači mogu reći onom stričeku da mu neću prodati bubreg, nek zove nekoga drugoga.
oduševljena, i još pod dojmom probudi me marijan kojem se piša jer ga je probudila bianca koja plače bezveze.
dignem se iz kreveta i idem skuhati kavu; nemam kave, a i mobitel mi je isključen. živčana sam ko pseto i još imam prištinu na sred face.
i ne, još uvijek nemam vozačku.
svima vam želim dobro jutro
komentiraj (0) * ispiši * #
eh, kad bi...
subota , 25.01.2014.Ne kužim tu logiku u životu, zašto da bi nešto bilo dobro prvo moraš krepati zbog toga? Zašto sve mora biti tako teško, majke ti (ga spaljim)? Zašto recimo tablete za mršavljenje ne bi imale okus po čevapima sa lukom, nego imaju uvijek okus po jutarnoj pišalini?
Zamisli život (u ritmu muzike za ples) u kojem je sve onak kak treba biti.
Digneš se ujutro super jer si recimo spavao po noći, ne mrziš ptice i one jebene zrake sunca koje nađu neku rupu i piče ti direkt u oko, digneš se a kofi skuhana (jer imaš zgodnog crnca koji ju skuha jbg), izgledaš uvijek mrak, ideš na posao u 100 % ispravnom autu koji je uvijek do vrha natočen a naranđasta lampica se nikad nije upalila (ili ako si ljakse ko ja onda te u savršenom autu vozi onaj zgodni crnac koji ti je skuhao kavurinu ujutro). Posao ti je mrak, para ko kenje, vračaš se doma djeca ti već imaju 20 godina (iako ti uvijek imaš 30) i ne razgovaraju s tobom. Ustvari,nitko od familije ne razgovara s tobom osim ljudi za koje to želiš jer imaš mute tipku koju koristiš po potrebi.
Nemaš sekiracije oko režija jer su unaprijed platio za godinu dana, Bandić je napokon legalizirao ubojstvo pa si riješio veliki problem nepotrebnog komuniciranja sa nepotrebnim ljudima. Jedeš šta želiš jer se od ničega ne debljaš, piješ kolko očeš jer te baš briga kolko promila imaš u krvi (jer imaš onog crnca kaj te vozi, ne?)... majčice, da mi je samo tjedan dana tog života.
I da, za ročkas mi kupite zgodnog crnca. Zbog kave. Kao.
komentiraj (0) * ispiši * #
